Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji

Povodom završetka projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji je finansirao UNHCR, Praxis je održao konferenciju 20. decembra 2016. godine sa idejom da ukaže na preostale probleme i izazove sa kojima se suočava romska zajednica u pristupu statusnim pravima, kao i da predstavi aktivnosti koje su sprovedene u oblasti dečjih, ranih i prinudnih brakova. Tom prilikom, Praxis je predstavio izveštaje „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“ i „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“

Predstavljajući  izveštaj  „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“, predstavnici Praxisa su još jednom skrenuli pažnju na probleme koji već godinama otežavaju pristup pravima na upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, pravu na državljanstvo i pravu na prijavu prebivališta. Problemi su ilustrovani primerima nepravilnog postupanja koji su uočeni u postupcima pružanja pravne pomoći. Istovremeno, istaknut je i značajan napredak u ovoj oblasti u poslednjih nekoliko godina, jer je, izmenom postojećih i usvajanjem novih propisa, omogućeno da se u matične knjige upišu i da prijave prebivalište i one osobe koje to ranije nisu mogle da učine. Osim toga, kako se navodi u izveštaju, nadležna ministarstva izdala su odgovarajuća mišljenja i uputstva organima u cilju ujednačavanja prakse u postupanju, a već nekoliko godina održavaju se i obuke za službenike koji vode postupke.

Tokom predstavljanja drugog izveštaja „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“, čiji naziv jasno ukazuje na to da ova pojava ne sme da bude privatna stvar porodice, već predstavlja ozbiljno kršenje prava deteta i rodno zasnovanu diskriminaciju, definisani su problemi dečjih, ranih i prinudnih brakova i predstavljene aktivnosti Praxisa usmererene na prevenciju i eliminaciju istih. Predstavljenje su takođe i preporuke politika, koje bi trebalo da preveniraju i eliminišu pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova. Naznačeno je i na kom nivou vlasti bi ovi predlozi trebalo da se realizuju, te je istaknuto da većina preporuka može i treba da se implementira već na nivou lokalne samouprave, samostalnim delovanjem profesionalaca u svojim oblastima.

Predstavljanje izveštaja zaključeno je uz diskusiju relevantnih aktera, pri čemu je istaknuta važnost zajedničkog i koordiniranog delovanja aktera na svim nivoima, koje bi ubuduće trebalo da podrazumeva i zaključenje formalnih sporazuma o zajedničkom delovanju, uz napomenu da holistički pristup problemu predstavlja garanciju uspeha, bez obzira da li je reč o ostvarivanju prava, ili prevenciji povrede prava.

Saopštenje je objavljeno na sajtu: Praxis predstavio izveštaje u oblasti apatridije, ranih i prinudnih brakova

Pratite nas na društvenim mrežama Facebook and Twitter.

Srdačan pozdrav.

 

 

Boreći se za prava migranata borimo se za prava svakog od nas

“Živeo sam u Raki, u Siriji, sa svojom porodicom. Pre rata, radio sam kao stolar, imao sopstevenu radionicu, posao je išao dobro, bilo je novca, živeli smo veoma dobro. Cela Raka je živela veoma dobro, ljudi nisu ni pomišljali na politiku. Onda je počeo rat između Asada i Slobodne sirijske armije, bombe su padale svaki dan. Plašili smo se da izađemo na ulicu, da ostanemo u kući, nikada ne znaš gde će bomba pasti. Onda je nastupilo siromaštvo. Posao je stao. Dolar je skočio za dvanaest puta više, ljudi su umirali od gladi. Ali mi još uvek nismo razmišljali o odlasku. Staće, mislili smo, prestaće. Na kraju krajeva, to je bio naš dom. Onda je došao ISIS.”

Ahmad (37), Beograd, oktobar 2016

Deset godina nakon usvajanja Konvencije o zaštiti prava migrantskih radnika i članova njihovih porodica, kako bi ukazala na značaj ovih prava, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2000. godine današnji dan Međunarodnim danom migranata. Obeležavanje ovog dana, šesnaest godina kasnije, dok se suočavamo sa jednom od najvećih migranskih kriza poznatoj savremenoj istoriji, čini se značajnijim nego ikada.

 

Tokom poslednje dve godine na hiljade migranata je stradalo, pokušavajući da dospe do zemalja Evropske unije. Na svom putu, migranti su svakodnevno izloženi proizvoljnom nasilju, batinama, iscrpljujućem i neizvesnom kretanju kroz često jedva prohodne krajeve, krijumčarima, teškim vremenskim uslovima i odsustvu svake sigurnosti.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, kroz Srbiju je od početka migrantske krize prošlo oko 900.000 ljudi. Prema procenama UNHCR-a, trenutno ih u Srbiji boravi oko 6.900. Svakodnevno svedočimo njihovim pričama.

Uz rastući broj migranata, istovremeno nažalost svedočimo i sve oštrijoj antiimigrantskoj retorici, govoru mržnje i ksenofobnim, rasističkim akcijama. Obeležavanjem ovog dana, želimo da podsetimo da su migracije oduvek bile svojstvene čovečanstvu, te da kretanje migranata značajno doprinosi globalnom razvoju, bilo da je reč o kulturi, nauci ili ekonomskom napretku. Još važnije, podsećamo da je većini migranata sa kojima smo se susretali u protekle dve godine, baš kao i Ahmadu, odluka da napuste svoj dom nametnuta, i predstavlja jednu od najtežih odluka u životu. Ipak, put njihovih teških odluka, neraskidiv je deo našeg puta. Pružajući podršku migrantima i istupajući za njihova prava, ujedno istupamo i za poštovanje prava svakog čoveka, prava svakog od nas.

Ceo tekst možeta preuzeti ovde.

 

Unaprediti prevenciju i zaštitu dece od nasilja

Beograd, 21.11.2016 – Na dan kada se obeležava Svetski dan deteta Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) podseća da mehanizmi za zaštitu dece u Srbiji nisu u punoj meri efikasni. Zanemarivanjem, zloupotrebom, zlostavljanjem i nasiljem ugrožava se fizički, psihički i polni integritet deteta čime dolazi do povrede jednog od osnovnih ljudskih prava koje je u Konvenciji o pravima deteta podignuto na nivo principa – pravo na život, opstanak i razvoj. Poslednja istraživanja ukazuju na porast tzv. „novih oblika nasilja“ - vršnjačkog i digitalnog. Usled intenzivnijeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija deca sve učestalije postaju žrtve digitalnog nasilja u najrazličitijim oblicima. Porastao je broj prijava za nasilje nad decom. Tokom 2015. godine u Srbiji je bilo 6520 prijava za nasilje nad decom Centrima za socijalni rad. Prema vrsti nasilja, prijave su se najviše odnosile na zanemarivanje dece (2890), zatim fizičko nasilje (1772), psihičko nasilje (1551), seksualno nasilje (115), i ekonomsko nasilje nad decom (45). Pojava radne eksploatacije i trgovine decom je takođe u porastu.

Vlada Republike Srbije je usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od zanemarivanja i zlostavljanja 2005. godine kao nacionalni mehanizam zaštite dece od nasilja. MODS je u partnerstvu sa UNICEF-om, i u saradnji sa istraživačkom organizacijom SeConS a uz podršku EU, sproveo nacionalno istraživanje koje je pokazalo da u Srbiji postoji samo 10 lokalnih protokola za zaštitu dece od nasilja koji regulišu sprovođenje Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, odnosno protokola koji primarno regulišu saradnju institucija/ustanova u slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece.

MODS poziva nadležna ministarstva i lokalne samouprave da u naprednom periodu pristupe izradi i usvajanju:

  • Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, i da se donese Akcioni plan za njeno sprovođenje;
  • Da se primena Opšteg protokola i posebnih sektorskih protokola učini obavezujućom, donošenjem podzakonskih akata koji će garantovati ovu obaveznost;
  • Da se poveća broj sklopljenih sporazuma o intersektorskoj saradnji na lokalnom nivou u primeni Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja;
  • Da potpisnice sporazuma na lokalnom nivou i aktivni učesnici u procesu zaštite dece budu i organizacije civilnog društva koje se bave pravima dece.

Prepoznajući i zalažući se i za uvođenje novih izvora podrške usmerenih na zaštitu dece MODS poziva Vladu Republike Srbije da pristupi Programu za prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020) (REC), budući da su promovisanje i zaštita prava deteta i sprečavanje i borba protiv svih oblika nasilja nad decom, mladima i ženama prepoznati kao ciljevi ovog Programa EU. Na ovaj način, ustanovljava se još jedan mehanizam za efektivnu zaštitu dece.

 

 

Otvorena osma Školica života u Kukujevcima

U Kukujevcima, selu u opštini Šid, u četvrtak 29.septembra 2016.  svečano je otvorena još jedna, osma po redu Školica života.

U okviru projekta, koji Novak Đoković Fondacija realizuje uz stručnu podršku CIP-Centra za interaktivnu pedagogiju,

44-oro dece uzrasta 3-6,5 godina biće obuhvaćeno kvalitetenim četvoročasovnim programom.

Školica će istovremeno biti i mesto okupljanja cele zajednice, a obuke i mentorska podrška, koje su predviđene projektom „Školice života – zajedno za detinjstvo“, imaju za cilj da unaprede kvalitet vaspitno obrazovnog rada Predškolske ustanove „Jelica Stanivuković Šilja“, podrže razvijanje sličnih programa u opštini  i tako povećaju obuvata dece uzrasta 3-5,5 godina.

Bilo je spontano, veselo u skaldu sa prilikom, a svečanom otvaranju je, pored mnogobrojni zvanica, prisustvovala je i Jelena Đoković, direktorka Novak Đoković Fondacije.

Opširnije na linku.

I  FB stranici.

 

VIII REGIONALNA KONFERENCIJA EDUKATORA

VIII Regionalna konferencija edukatora “Obrazovanje za pravično društvo“ u organizaciji „Centra za obrazovne inicijative – Step by Step“ održaće se u periodu od 25. do 28. avgusta 2016. godine u Neumu, Bosna i Hercegovina.

 

Više informacija na linku.

 

 

KONKURS ZA LOKALNE INKLUZIVNE AKCIJE

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija u saradnji sa CIP – Centrom za interaktivnu pedagogiju pokreće Konkurs za lokalne inkluzivne akcije u okviru projekta „Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja – doprinos razvoju inkluzivnijih zajednica“.

CILJEVI KONKURSA:

  • Povećanje obuhvata dece iz uskraćenih grupa predškolskim i osnovnoškolskim obrazovanjem
  • Unapređivanje lokalnih mehanizama podrške deci iz uskraćenih grupa i njihovim porodicama kroz: uspostavljanje partnerstva različitih interesnih grupa na boljem razumevanju važnosti socijalne i obrazovne inkluzije i doprinosa kvalitetnijem sprovođenju inkluzivnih politika u praksi, jačanje kompetencija nastavnog kadra, predstavnika školskih/upravnih odbora i saveta roditelja u oblasti kvaliteta i pravednosti obrazovanja, sprečavanje i otklanjanje diskriminacije u obrazovnom sistemu i sl.
  • Zastupanje prava deteta na kvalitetno i pravedno obrazovanje kroz promociju vrednosti društvene i obrazovne inkluzije (prema roditeljima, nastavnicima i široj javnosti kroz medije).

 

Rok za dostavljanje konkursne dokumentacije: 20. jul 2016.

 

Više informacija o konkursu možete preuzeti OVDE

Prijavni formular za dostavljanje predloga akcija možete preuzeti OVDE

Format budžeta akcije možete preuzeti OVDE

Format akcionog plana možete preuzeti OVDE

 

 

Međunarodnog dan zaštite deteta

Povodom Međunarodnog dan zaštite deteta, koji je uspostavljen 1. juna 1949. godine na inicijativu Međunarodne demokratske federacije žena kako bi se ukazalo na potrebu poštovanja prava svakog deteta, prenosimo saopštenje Praxis.

 

 

CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju, čestita pripradnicima romske nacionalne zajednice 8. april – Svetski dan Roma.

Realizacijom svojih programa kroz  aktivnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, CIP Centar godinama unazad doprinosi boljem i pravičnijem položaju romske zajednice. Poseban akcenat je na stvaranju stimulativnog okruženja za romsku decu, kako porodičnog tako i institucionalnog. Doprinosimo stvaranju uslova za potpuno razvijanje njihovih kapaciteta i ravnopravno uključivanje u zajednicu.

Svim pripadnicima romske nacionalnosti želimo lični napredak, sreću i zdravlje, uz nadu da će šira društvena zajednica ubuduće još aktivnije pomoći ostvarivanju njihove pune ravnopravnosti.

 

Programencar sae ćeram ande edukacija, sastipe thaj socijalno zaštita, CIP Centro brešencar palal ćerel sa sar bi avela majlačhi thaj pravičnijo pozicija e Romenđi. Posebno akcento thama sar bi ćerdolape stimulativno invojramento pala e romane chave, sar ande lenđe familija ageja i ande e institucije.

Ćerama uslovura  te razvijonpe lenđe kapacitetura thaj sar bi avena ravnopravno uključime ande zajednica. 

Sa e Romenđe mangasa lično anglunipe, bah thaj sastipe, thaj te ando futuro e majbari komunita aktivno pomosarel sar bi  tumen avena ravnopravne.

 

 

Joomla templates by a4joomla